Глумчевић Алија и бербер-удовица 0001    Рано рани лички Мустајбеже, 0002    Из ахара пред Удбину пође, 0003    Уз њег иду дви аге цареве, 0004    С десне стране Огреш Хасанага, 0005    А из лива Брдарић Алага. 0006    Када Лика прд Удбину сађе, 0007    Пред Удбином на клупу сједоше, 0008    Самурли се ћурци огрнули, 0009    Ислах-чалме над очи натисли. 0010    Погледају низ Лику Вучјаку, 0011    Опазише једног коњаника, 0012    Мрчу јаше уз Лику широку, 0013    Управ мосту гони бјелајскоме, 0014    Лију приђе на мосту бјелајском, 0015    Охоло ата јаше уз Удбину, 0016    А гледа га лички Мустајбеже, 0017    Која фајда, познати не море, 0018    Турска јаха, каурско одило. 0019    Све се под њим мрче заскакива, 0020    Често на њег главом узмахива, 0021    Прико њега пињу отискива, 0022    Од мркана ђогу намистио, 0023    Вихор пуше, медвидину диже 0024    Са стримена ата великога, 0025    Свитле му се везене кубуре, 0026    А ваља се балта о мркову, 0027    А сива му коланкиња ћорда. 0028    Њега гледа лички Мустајбеже, 0029    Која фајда, познати не море, 0030    Већ агама беже проговара: 0031    „А дви аге, два акрана моја! 0032    Ето нами једног коњаника, 0033    Ја га не знам, ко је и оклен је, 0034    Турска јаха, каурско одило, 0035    Натурио шкрљу над обрве, 0036    А ките га бију по плећима, 0037    Око њег се палошина воза, 0038    Свитле му се токе на прсима.“ 0039    Гледају га дви аге цареве, 0040    Која фајда, познати не могу. 0041    Кад се коњик близо прикучио, 0042    Насмија се лички Мустајбеже: 0043    „Видите ли, дви аге цареве! 0044    Ја познадох коња и јунака, 0045    Оно ј’ бајро побраитма мога, 0046    Са Подкркља, од Книња бијела, 0047    Оно ј’ бајро побратима мога, 0048    Мога побре књињскога диздара. 0049    Сад на оног бајру гледајући 0050    Ко кад при њем има хаберова! 0051    Није л’ Бог до, дви аге цареве, 0052    Да је био бајро на Котару, 0053    Уходио села по Котару? 0054    Није л’ тамо шићар потпазио, 0055    Па се егу гредом увратио, 0056    Хабер бегу дати на Удбини, 0057    Бег би њему војску подигнуо, 0058    Не бисмо ли тамо шићар нашли, 0059    Шићарили, добро задобили.“ 0060    Док то рече лички Мустајбеже, 0061    А дојаха бајрактар Алија, 0062    Салам викну, одјаха мркова, 0063    Он беговој руци полетио, 0064    Бег не даде руке пољубити, 0065    Прегрли га, у чело пољуби: 0066    „Јеси л’ здраво, бајрактар-Алија, 0067    Је л’ ти ага здраво на оџаку, 0068    Гдје си тако коња заморио 0069    У тевдилу, каурском одилу? 0070    Ниси л’, сине, био на Котару, 0071    Уходио села по Котару, 0072    Ниси л’ тамо шићар потпазио, 0073    Ти се бегу гредом увратио, 0074    Хабер мени снио на Удбину?“ 0075    Њему вели бајрактар Алија: 0076    „Ја сам, беже, здраво и весело, 0077    А здраво сам агу оставио; 0078    Ал сам давно агу оставио, 0079    Ево, беже, шест пуних недиља, 0080    Ја како сам агу оставио, 0081    А посио мрчу великога, 0082    Приврго га у Котар камени, 0083    Јахо ата уз оба Котара, 0084    У четири, беже, бановине. 0085    Није села, ни паланке било, 0086    Гдје ја, беже, саходио нисам, 0087    Пиће пио, зобио мркана 0088    Све дан по дан шест недиља дана. 0089    Навратих се у шестој недиљи 0090    Низ Кључарско до Херцег-Новога, 0091    До Новога Херцег-латинскога, 0092    Ту сам био за два, за три дана, 0093    Пиће пио, зобио мркана.“ 0094    Па се руком фати у џепове, 0095    Пружи књигу личком Мустајбегу: 0096    „Ето, беже, књига од менека! 0097    Та је књига од Херцег-Новога, 0098    Није, беже, књига од маџара, 0099    Ко када ће бити од маџарке. 0100    Гледај, беже, што с’ у књизи пише. 0101    Мустајбеже, ја ти руке љубим, 0102    Да и биде књига страховита, 0103    Немој је се, беже поплашити, 0104    Већ јој ради хизмет учинити, 0105    Море теби кашње и ваљати.“ 0106    Узе књигу лички Мустајбеже, 0107    Па на ноге скочи пред Удбином, 0108    Оде беже до беглука свога 0109    И одведе бајрактар-Алију, 0110    Уз њег иду дви аге цареве. 0111    Када Лика у беглук изиђе, 0112    Кад механа пуна Удбињана, 0113    На шездесет редња чаша хода, 0114    Ту нит с’ ага ни нефер не знаде, 0115    На свакоме ћурци и калпаци, 0116    Млогом трепћу за главом челенке, 0117    Аге дворе млади бајрактари. 0118    Уђе Лика, турски салам викну, 0119    А Личани на ноге скочише, 0120    Прође беже, сједе код пенџера, 0121    А посади бајрактар-Алију, 0122    До њег сјеле дви аге цареве, 0123    Разложише хладно пити пиће. 0124    Пиће служи Крчмарићу Рамо, 0125    А лива га Мемичићу Суљо, 0126    Чаше дили мали Радоване. 0127    Кад се беже пића напојио, 0128    А повика Ђулић-бајрактара: 0129    „О Ђулићу, бегов бајрактару! 0130    Хајде, сине, низ Удбину сађи, 0131    Доведи ми Омер-ефендију! 0132    Имам листак књиге при себика, 0133    Нек нам види, што с’ у књизи пише.“ 0134    Хоће Ђулић, низ Удбину сађе, 0135    А подиже хоџу из медресе. 0136    Кад их види беже са пенџера, 0137    Он Личаном вели у механи: 0138    „Ој Личани у беглуку моме! 0139    Диж’те толу у беглук-механи, 0140    Ето нашег Омер-ефендије! 0141    Мрска ј’ тола нашем ефендији.“ 0142    Док Личани толу подигоше, 0143    Већ им хоџа у механу уђе. 0144    Како уђе, бегу салам викну, 0145    А Мустајбег на ноге скочио, 0146    Код себе му мисто намистио, 0147    Он се с хоџом за здравље упита. 0148    Кад рекоше, да су здраво били, 0149    Узе књигу лички Мустајбеже, 0150    Пружи књигу Омер-ефендији: 0151    „Ето, хоџа, књига од менека! 0152    Деде гледај, што с’ у књизи пише, 0153    Чија ли је и од кога ли је.“ 0154    Узе хоџа, књигу размотао, 0155    Књигу гледа, у бега погледа, 0156    Њему вели Омер-ефендија: 0157    „Књига ј’, беже, од Херцег-Новога, 0158    Од Маџарке, бербер-удовице, 0159    А од тетке све широке Лике, 0160    Она ти је књигу оправила: 0161    „ „Ето, беже, књига од менека! 0162    Знаш ли тетку, бербер-удовицу, 0163    Које вам је тетка, Мустајбеже? 0164    Мореш оно утувити вриме, 0165    Кад си једноч војску покупио, 0166    Спушћо војску на камен-Котаре, 0167    Ти пороби дуго и широко, 0168    Црна села испод Келечева, 0169    Таман дван’ест села поробио, 0170    Тад си, беже, добро задобио. 0171    Ту Турчина мјера намјерила, 0172    Са Удбине Глумца Османагу, 0173    Тај је ага мене уфатио, 0174    Тад сам била од девет година. 0175    Изнио ме ага на Удбину, 0176    Тамо у вас у Удбини била, 0177    Мустајбеже, дванаест година. 0178    Ја узрасла на ћемал дивојка, 0179    Сви сте мене кршно миловали, 0180    Од милости мене тетком звали. 0181    Кад тринејста настала година, 0182    Мој се побро смиловао на ме, 0183    Вратио ме натраг на Котаре, 0184    А дао ми стотину дуката. 0185    Кад сам, беже, сашла на Котаре, 0186    Потражила своју старевину, 0187    Ја се амо и удала била, 0188    Удата била три године дана; 0189    Сада, беже, удова остала, 0190    У Новоме крчму закупила, 0191    Сад у Новом јесам крчмарица, 0192    Мене вичу бербер-удовица. 0193    Гледај, беже, што с’ у књизи пише: 0194    Ако знате за Бога једнога, 0195    Мустајбеже, што се од вас ради? 0196    Што вас до сад на Котаре нејма? 0197    Ево има за седам година, 0198    Како сте агу изгубили свога, 0199    Мога побру Глумца Османагу, 0200    Ваши пути травом зарастоше, 0201    А бунари листом западоше. 0202    Котарани мамур и зенђили, 0203    По Котару усив посијали, 0204    Родила им бјелица шеница, 0205    Куд родила, боље сазорила, 0206    А подрасло млого дјевојака, 0207    Збијају се мобе по Котару, 0208    Жетелице, кићене дивојке. 0209    Да их видиш, лички Мустајбеже, 0210    Кад изиђу, па жењу шеницу, 0211    Све се б’јеле као лабудице, 0212    Ту би твоја задобила војска. 0213    Котарани мамур и зенђили, 0214    Изашли су, беже, на станове. 0215    Да ти лички видиш Мустајбеже, 0216    Збијају се на збојеве овце, 0217    Овце блече, мали јањци кмече, 0218    Краве ричу, а волови бучу. 0219    Ујтру рано, у рађање сунца, 0220    Пастирице кад изјаве овце, 0221    Запјевају код њих пастирице, 0222    Дологају дјеца код говеда, 0223    Поп’јевају старци под оклинци, 0224    Под оклинци код младих теоца. 0225    По Котару цркве исправили, 0226    А звонике на њих подигнули, 0227    Састају се сваке недиљице, 0228    Вавик иду цркви намастиру, 0229    А ти, беже, ни мукает ниси. 0230    Ал се у вас куга уселила, 0231    Поморила по Лици јунаке, 0232    Ал су вам се коњи погубали 0233    И од губе, беже, покрепали? 0234    Гледај, беже, што с’ у књизи пише: 0235    Рад’ ми књизи хизмет учинити, 0236    Дигни, беже, сву широку Лику, 0237    Ходи мени на Котаре сиђи 0238    У недиљу, која прва дође, 0239    На Дубоко Јабланици цркви. 0240    Ту ће сајам бити на Дубоком, 0241    Ту ће саћи обадва Котара, 0242    Млого бити везених кочија, 0243    У кочијах липоих дјевојака, 0244    И госпоја котарских сердара, 0245    Ту би твоја задобила војска. 0246    Ја ћу тамо намастиру сићи. 0247    Гледај, беже, што с’ у књизи пише! 0248    Ако, беже, намастиру пођеш, 0249    Не остављај Глумчевић-Алије, 0250    Поведи ми Алу намастиру, 0251    То је д’јете побратима мога. 0252    Ја сам њему нашла дивичицу, 0253    Липу Ану Новљанина бана, 0254    Аница ми своју вјеру дала, 0255    Да ће она за Алију поћи. 0256    Дивојка ће намастиру саћи 0257    Пораз мога Глумчевић-Алије. 0258    Кад поведеш Глумчевић-Алију, 0259    Не остављај Осман-бајрактара, 0260    Бајрактара Глумчевић-Алије, 0261    И за њег сам ја нашла дивојку, 0262    Липу Мару Вука капетана, 0263    И та са мном вјеру утврдила, 0264    Да ће, беже, за Османа поћи. 0265    Не остави чауш-Делалије, 0266    То је чаушф Глумчевић-Алије, 0267    Поведи ми деду намастиру, 0268    Јер ће тетки дедо трибовати. 0269    Је ли дедо јако остарио, 0270    Храни л’ добро мрчу на јаслама, 0271    Би ли мого намастиру сићи? 0272    Док сам у вас на Удбини била, 0273    Онда ми је био муштерија, 0274    Ја сад, беже, удова остала, 0275    Ја ћу с дедом на Удбину поћи, 0276    Ја му бити љуба код колина.“ “ 0277    Кад им хоџа књигу проучио, 0278    Стоји вика бега у механи: 0279    „О Личани у беглук-механи! 0280    Чујете ли, како тетка пише? 0281    Хоћемо ли подигнути војску, 0282    Послушати тетке удовице, 0283    Спушћат војску на Дубоко цркви, 0284    Не би л’ добро тамо задобили?“ 0285    Њему вели Брдарић Алага: 0286    „Мустајбеже, од све Лике главо! 0287    Добро би је било послушати, 0288    Подигнути сву широку Лику, 0289    Саћи, беже, на Дубоко цркви. 0290    Ево јада и жалости тешке! 0291    Сад ја ата на јаслама нејмам, 0292    Веће ждрипца од три лита била, 0293    На ждребету војевања нејма. 0294    Тражи мени ата у Удбини 0295    Ја у наруч, ја за готовину, 0296    Ја га мени под кирију нађи.“ 0297    Њему лички вели Мустајбеже: 0298    „Не знам, ага, вјеру ти задајем, 0299    Гдје би теби ата набавио. 0300    Ја да ата имам на јаслама, 0301    Ја би теби ата поклонио. 0302    Тријест и два имам на јаслама, 0303    У мене је тридесет делија, 0304    Док ми сваки по ата појаше, 0305    Што остане, ага, у менека? 0306    Једек-голуб и бињек-зеленко, 0307    Ја ти тога не дам ни једнога, 0308    Обадва ће мени требовати.“ 0309    Њему вели Брдарић Алага: 0310    „Да ми хоћеш ата набавити, 0311    Ено вранца Глумца Османаге, 0312    Узми мени коња од Алије! 0313    Лудо ј’ д’јете Глумчевић Алија, 0314    Још му вакта није војевати.“ 0315    А све мучи лички Мустајбеже, 0316    А погледа у беглук-механу. 0317    Кад Алију види у механи, 0318    Нујан момак главу обисио, 0319    А врло је био оголио, 0320    На њем ништа од одила нејма: 0321    На њему су од абе чакшире, 0322    Кроз чакшире пропала колина, 0323    А на плећих од абе долама, 0324    Кроз доламу плећа пропанула; 0325    На глави му фесић капа мала, 0326    Кроз капу му перчин испануо. 0327    Што је момку свијетло оружје: 0328    За пасом му двије пушке мале, 0329    Пушке мале, капе позлаћене, 0330    А под њима пала окована. 0331    Њему вели лички Мустајбеже: 0332    „А мој сине, Глумчевић-Алија! 0333    Хоћеш дати коња са јасала 0334    А нашему Брдарић-Алаги 0335    Ја у наруч, ја за готовину, 0336    Ја га дати под кирију, сине?“ 0337    Алија му вели у механи: 0338    „Немој, беже, огришити душе, 0339    Ни сироте ’ваке оцвилити! 0340    Не дам коња родитеља свога 0341    Ни у наруч ни за готовину, 0342    А камо ли, беже, под кирију.“ 0343    Стаде вика Брдарић-Алаге: 0344    „О копиле, Глумчевић-Алија! 0345    Са шта не даш коња са јасала, 0346    Кад ти вакта није војевати? 0347    Ниси д’јете Глумца Османаге, 0348    Већ си право кујино копиле. 0349    Док ти ј’ бабо био у животу, 0350    Имо ј’ читлу, а имо агалук, 0351    По три ата држо на јаслама, 0352    Први ајан био у Удбини, 0353    Вавик бегу сједо код колина. 0354    Како с’ осто иза бабе свога, 0355    Попио си своје достојање, 0356    Сад у тебе нигди ништа нејма, 0357    Веш ти сама у Удбини кула 0358    И у њојзи мати остарила, 0359    А и добар вранац на јаслама.“ 0360    То говори Брдарић Алага. 0361    Уз Алију боја ошинула, 0362    Лудо д’јете, али од јунака, 0363    А повика Брдарић-Алагу: 0364    „Истина је, Брдарић-Алага! 0365    Што ми кажеш родитеља мога, 0366    Док је бабо био у животу, 0367    Имо читлук, а имо агалук, 0368    По три ата држо на јаслама, 0369    Вавик бегу сједо код колина. 0370    Кад сам осто иза бабе свога, 0371    Попио сам своје достојање, 0372    Попио га, драго ми је било. 0373    А ћотијо, Брдарић-Алага! 0374    Видит ћемо јутрос у механи, 0375    Кога ли је куја окотила.“ 0376    Па на ноге скочи у механи, 0377    А сијну му пала иза паса, 0378    Он потече Брдарић-Алаги. 0379    Види беже, да би кавга била, 0380    И Мустајбег на ноге скочио, 0381    Пред Алију стаде у механи, 0382    А са себе ујагми мавлуту, 0383    У мавлуту палу уфатио, 0384    А повика лички Мустајбеже: 0385    „Стани, сине, Глумчевић-Алија! 0386    Не замећи у механи кавге, 0387    Не кидиши Брдарићу глави! 0388    Не дам теби учинити криво, 0389    Не дам коња родитеља твога. 0390    Хајде, синко, своме билу двору, 0391    Нек те мајка на оџаку спреми, 0392    Нек те спреми до прве суботе, 0393    Ти ћеш с бегом на Дубоко поћи.“ 0394    Док отишће Алу у механи, 0395    Сва мавлута оде у комаде. 0396    Алија му руку пољубио: 0397    „Немој, беже, ја ти љубим руку! 0398    Немој мени криво учинити 0399    Ни отети коња од менека. 0400    Не дам коња родитеља свога, 0401    Волим дати главу са рамена.“ 0402    „ „Не ћу, сине, вјеру ти задајем.“ “ 0403    Оде Але своме билу двору, 0404    Стаде вика личког Мустајбега: 0405    „О Личани у беглук-механи! 0406    Сваки хајте своме билу двору, 0407    Спремајте се на оџаку своме, 0408    Седам да је браће у оџаку, 0409    Свак освани рано у суботу 0410    Пред Удбином код воде Црваћа. 0411    Хајде, Тале, појаши кулаша, 0412    Гони ата по нашој Удбини, 0413    Грлом вичи, у таламбас туци, 0414    Сваком кажи, Тале Личанине, 0415    Нек се спрема на оџаку своме, 0416    Нек соване рано у суботу 0417    Пред Удбином код воде Црваћа.“ 0418    То им рече, на врата окрену. 0419    Оде беже до конака свога 0420    И одведе бајрактар-Алију, 0421    А повика тридесет делија: 0422    „Јаш’те, дјецо, ате племените, 0423    Гон’те ате по широкој Лици, 0424    Од дну Лике па до Врховина, 0425    Нос’те хабер Мустајбега свога, 0426    Нек с’ свак спрема код оџака свога.“ 0427    Појаха му тридесет делија, 0428    Отискоше по широкој Лици. 0429    Бег повика малог Радована: 0430    „Јаши, Раде, врана великога! 0431    Гони кули Маљковића мога, 0432    Нек подигне рају испод краја. 0433    Ко год ата храни на јаслама, 0434    Нек осване рано у суботу 0435    Пред Удбином код воде Црваћа.“ 0436    Нек се спрема личка поглавица! 0437    Кад Алија својој кули дође, 0438    Старој мајци у одају уђе. 0439    Стара мајка сједи код пенџера, 0440    На десну се руку поднимила, 0441    А пролива сузе из очију. 0442    Кад Алију види у одаји, 0443    Њему мајка вели остарила: 0444    „Што је, Але, у мене једини, 0445    Што с’ у лишцу боју проминио? 0446    Да те није глава заболила, 0447    Ја да ниси у пићу препио, 0448    Па се тамо с киме завадио, 0449    Да те ико није најахао? 0450    Ако те је ико најахао, 0451    Што се бегу потужио ниси? 0452    Не би т’ дао криво учинити 0453    Раз хатора родитеља твога.“ 0454    Алија јој вели у одаји: 0455    „Није мене глава заболила, 0456    У пићу се завадио нисам, 0457    Мени вели Брдарић Алага, 0458    Да син нисам Глумца Османаге, 0459    Веће, мати, од кује копиле, 0460    И попио своје достојање. 0461    То ми ага рече у механи.“ 0462    Њему мајка вели у одаји: 0463    „Мој Алија, немој будалити! 0464    Нек говори Брдарић Алага, 0465    Мој јединче, шта ће говорити! 0466    Вавик ти је бабин хасум био, 0467    Не море ти бити пријатељем; 0468    А што ти је реко Брдарићу, 0469    Да с’ попио своје достојање: 0470    Истина је, не лаже Алага, 0471    Јер у тебе нигди ништа нејма, 0472    Нег ти сама у Удбини кула 0473    И у њојзи остарила мајка, 0474    И још бабин вранац на јаслама. 0475    А кад ти је реко Брдарићу, 0476    Да син ниси Глумца Османаге, 0477    Већ, Алија, од кује копиле, 0478    Да си био Глумчевић Алија, 0479    Право д’јете Глумца Османаге, 0480    Алагу би палом ударио, 0481    Брдарићу одризао главу.“ 0482    Њојзи Але вели у одаји: 0483    „То сам ћио, вјеру ти задајем, 0484    Ал не даде лички Мустајбеже, 0485    Већ отишће мене у механи. 0486    Вид’ де јада и веће жалости! 0487    Мени вели лички Мустајбеже, 0488    Да се, мајко, на оџаку спремим, 0489    Да ћу с бегом на Котаре поћи, 0490    На Дубоко Јабланици цркви, 0491    Учити се с бегом војевати, 0492    Сад ће, мајко, и субота доћи, 0493    Сад ће беже на Котаре поћи, 0494    А у мене нигди ништа нејма. 0495    Најпри такум на гаврану нејмам, 0496    А на себи ништа од одила, 0497    А у кеси паре ни динара: 0498    Чим ће јадни војевати Але?“ 0499    Насмија се мајка у одаји: 0500    „Не будали у одаји, сине! 0501    Благо ти је остарилој мајци, 0502    Кад од себе отпремим војника, 0503    Свог Алију сина јединога 0504    Посли Глумца осме годинице! 0505    Лети, сине, низ Удбину сађи 0506    Билој кули чауш-Делалије, 0507    Па ми кажи чауш-Делалији, 0508    Нек ти нађе Осман-бајрактара, 0509    Нек ти дигну тридесет нефера, 0510    У тебе је тридесет нефера, 0511    Нек их сведу билу двору твоме.“ 0512    Хоће Але, низ Удбину сађе 0513    Билој кули чауш-Делалије, 0514    Стара деду у авлији нађе, 0515    Гдје пролива сузе из очију, 0516    А спомиње Глумца Османагу: 0517    „Куку ага, Глумац-Османага! 0518    С ким ће јадни војевати дедо, 0519    А брез аге Османаге свога?“ 0520    Њему вели Глумчевић Алија: 0521    „Што је теби, чауш-Делалија, 0522    Што спомињеш родитеља мога? 0523    Мртва с’ глава дигнути не море. 0524    Селам ти је моја стара мајка, 0525    Да ми нађеш Осман-бајрактара, 0526    Да дигнете тридесет нефера, 0527    Поведи их мојој билој кули, 0528    Да вас виђа моја стара мајка.“ 0529    Њега дедо руком пригрлио: 0530    „Фала Богу и данашњем дану! 0531    Кад смо себи агу дочекали, 0532    Својим агом на Котаре поћи!“ 0533    То рекоше, па се растадоше. 0534    Алија се кули повратио, 0535    Чауш-дедо кроз удбину скаче 0536    Билу двору Осман-бајрактара, 0537    Бајрактара у авлији нађе, 0538    Гдје тимари ђогу у авлији: 0539    „Мој ђогате, пушка те убила, 0540    А ни мене баш не прометнула! 0541    Јадно мени војевање дође! 0542    Како ћемо на Котаре поћи 0543    Брез бајрака нашег Османаге, 0544    Скитати се под туђи бајраци?“ 0545    А повика чауш-Делалија: 0546    „Дај муштулук, Осман-бајрактару! 0547    Ми смо себи агу дочекали 0548    Посли Глумца осме годинице, 0549    Његовога јединог Алију, 0550    Својим агом на Котаре поћи.“ 0551    Прегрли га Осман-бајрактару 0552    И у браду њега пољубио: 0553    „Ако, дедо, то биде истина, 0554    Све ти џаба моје достојање!“ 0555    „ „Истина је, Осман-бајрактару, 0556    Ја ти паре ни динара не ћу, 0557    Ми хајдемо дизати нефере!“ “ 0558    То рекоше, оба потекоше, 0559    Подигоше тридесет нефера, 0560    Одведоше кули Алијиној. 0561    Најпри дедо у ахар изиђе, 0562    А за њиме Осман-бајрактару, 0563    Дочека их мајка и Алија, 0564    А свију их редом посадише, 0565    Госпоја им кахву наточила, 0566    Хизмет чини Глумчевић Алија, 0567    Хизмет чини, а кахву додаје. 0568    Кад су момци дви кахве попили, 0569    Стаде вика Осман-бајрактара: 0570    „Наша госпе Османагинице! 0571    Јесте л’ чули, агин бајрактару, 0572    Даје мајка вакта дочекала, 0573    Да од себе отпремам војника, 0574    Свог Алију сина јединога 0575    Посли Глумца осме годинице? 0576    Хоћете ли с Алом војевати, 0577    Ко на сте му с бабом војевали?“ 0578    Њојзи вели Осман-бајрактару: 0579    „Хоћемо, госпе, аге не желили!“ 0580    Њима вели Османагиница: 0581    „Сјед’те, дјецо, у ахару моме, 0582    Док изиђем из куле камене.“ 0583    Брзо оде и брже се врати. 0584    Сву улефу њима подилила, 0585    Сву улефу од седам година, 0586    И одило њима проминила, 0587    Ти се момци врло радоваше. 0588    Њима рече Османагиница: 0589    „Пречекајте у ахару моме, 0590    Док изнесем бајрак из одаје.“ 0591    Брзо оде и брже се врати, 0592    Бајрак носи у десници руци, 0593    А у ливој кајиш и таламбас, 0594    Бајрактару бајрак поклонила, 0595    Деди кајиш даде и таламбас: 0596    „Мој Османе, агин бајрактару! 0597    Сваки хајте б’јелу двору своме, 0598    Спремајте се до прве суботе, 0599    Ход’те мени рано у суботу!“ 0600    Сви нефери на ноге скочише, 0601    Оста Але с мајком у оџаку. 0602    Кад субота јутро осванула, 0603    Подранила мати Алијина, 0604    Па испекла кахву на оџаку, 0605    Али сина буди у одаји. 0606    „Устај, Але, мој једини сине! 0607    Субота је јутро осванула, 0608    Сад ће беже на Котаре поћи, 0609    Ено с’ чује код Црваћа Тале, 0610    Талош виче, у таламбас туче, 0611    Вакат се је теби опремати.“ 0612    Кад устаде Але у одаји, 0613    А на вакат сабах саклањао, 0614    Кахву пије, матери говори: 0615    „Мати моја, стари родитељу! 0616    Залуду ми тридесет нефера, 0617    Кад у мене нигди ништа нејма.“ 0618    „ „Стани, сине, немој будалити! 0619    Ако с’ ишто буде прегодило, 0620    Але синко, у твоје матере, 0621    Ја од тебе пожалити не ћу.“ “ 0622    У одаји доаф отворила, 0623    Из долафа седло извадила, 0624    Два колана на њем извадила, 0625    А извади хашу позлаћену, 0626    Кубурлуке њему извадила 0627    И у њима пушке венедике, 0628    Извади му балту на гаврана, 0629    А даде му коланкињу ћорду, 0630    Предаде му узду решманлију: 0631    „Ето, сине, орме гавранове, 0632    Хајде спремај коња на јаслама! 0633    Да си за то потпазио, сине, 0634    Би ли, сине, у пићу попио?“ 0635    „ „Ја би, мајко, вјеру ти задајем.“ “ 0636    Момак коњу и јаслама сађе, 0637    На јаслама опреми гаврана. 0638    Кад се мајци врати у одају, 0639    Дочека га мајка у одаји, 0640    Даде њему црљене чакшире 0641    Од велике саје венедичке 0642    И на њима ковче позлаћене, 0643    А даде му дугачку доламу, 0644    Све по прсих срмали чапрази; 0645    Њему даде црљену јечерму, 0646    На јечерми џебе позлаћене; 0647    А даде му ћурак до силаха, 0648    Све пу ћурку од злата кругови, 0649    Из њих игле њишу на синџирих, 0650    Златне игле, срмали синџири; 0651    Њему даде морасту мавлуту, 0652    Извади му ислах-зерданлију, 0653    А даде му пошу Стамболију, 0654    А извади ћорду мухурлију, 0655    Прид њег метну чизме и калчине, 0656    Кад с’ обуче момак у одаји: 0657    „Мати моја, стари родитељу! 0658    Залуду ми такум и одило, 0659    Кад ја паре ни динара нејмам. 0660    Да ми гдјегод биде до потребе, 0661    Не би с’ за што имо напојити, 0662    Дај узајми сину јединоме!“ 0663    Даде њему дваест маџарија: 0664    „Више нејмам, у мене једини!“ 0665    „ „Више Али, мајко, не требује.“ “ 0666    Њему мајка долаф отворила, 0667    И бисаге из њег извадила: 0668    „Мој Алија, у мене једини! 0669    Овде ти је котарско одило, 0670    Ти бисаге метни на гаврана, 0671    Могло би ти тамо требовати. 0672    Да ушаље Лика уходника, 0673    Знаш хасума, Брдарић-Алагу, 0674    Да ће хасум наћерати на те, 0675    Немој му се тамо покорити, 0676    Боље ти је, сине, погинути.“ 0677    Он бисаге метну на гаврана. 0678    Стиже њему чауш-Делалија 0679    И његових тридесет нефера, 0680    И прид њима Осман-бајрактару. 0681    Дочека их мати Алијина, 0682    Изведе их у ахар-одају, 0683    А изиђе Глумчевић Алија, 0684    И попише хахву у ахару. 0685    Оде Але у кулу унутра, 0686    Остаде му у ахару мајка 0687    Код његових тридесет нефера, 0688    А повика госпа у ахару: 0689    „Мој Османе, агин бајрактару! 0690    Чувајте ми сина јединога, 0691    Лудо ми се д’јете пригодило, 0692    Ово му је прво војевање, 0693    Мого би ми погинути Але, 0694    Па што ће му на оџаку мајка?“ 0695    Њојзи вели Осман-бајрактару: 0696    „Наша госпе Османагинице! 0697    Ти се не бој сину јединоме, 0698    Растављања од Алије нејма: 0699    Гдјегод плећа пану Алијина, 0700    Ту ће пасти Осман-бајрактара 0701    И његових тридесет нефера.“ 0702    А изиђе Але у авлију, 0703    За кајасе изведе гаврана. 0704    Када види тридесет нефера, 0705    У авлију па се појагмише, 0706    Од Алије коња ујагмише, 0707    А изиђе мати Алијина, 0708    Алија јој руци полетио, 0709    Њега мајка у чело пољуби: 0710    „Деде, мати, да асе халалимо! 0711    Ово су нам данци на растанцих, 0712    Могло би се амо погинути.“ 0713    С њим се мати липо халаљива: 0714    „Хајде, сине, у сто добрих часа, 0715    Здраво био, па се веселио, 0716    Свито т’ образ био на дивану, 0717    А сјекла ти ћорда у мејдану: 0718    Не шали се, у мене једини! 0719    Да ти тамо буде до образа, 0720    Главу подај, а не дај образа, 0721    Боље ти је тамо погинути, 0722    Нег црн образ на Удбину снити. 0723    Чувај образ бабе родитеља, 0724    А и старе на оџаку мајке!“ 0725    „ „Мати моја, не старај се с тиме!“ “ 0726    То јој рече, узјаха гаврана, 0727    Наприд пође чауш-Делалија, 0728    А за њиме Осман-бајрактару, 0729    За њим Але јаше на гаврану, 0730    А за јиме тридесет коњика, 0731    Отискоше граду на капију, 0732    Изјахаше до воде Црваћа. 0733    Савила се војска код Црваћа, 0734    А изашо Омер-ефендија, 0735    А извео дјецу из медресе, 0736    Око њега аге и ајани. 0737    Пројаха Але, турски салам викну, 0738    Све му аге салам одвикнуше, 0739    Насмија се Брдарић Алага: 0740    „Вид’те, браћо, једног копилета, 0741    Како се је штенац направио! 0742    Оно није његово одило, 0743    Све је себи нашо одијело, 0744    Док копиле на Котаре сађе.“ 0745    Але мучи, ништа не говори, 0746    Код Црваћа одјаха гаврана, 0747    Нефери му коња провађају. 0748    Док изјаха беже до Црваћа, 0749    Пред њим седам јаше бајрактара, 0750    А уз њега на гаврану Раде, 0751    Око њег се голуб заиграва, 0752    А повика лички Мустајбеже: 0753    „А наш хоџа, Омер-ефендија! 0754    Јеси л’ моју војску тефтерио, 0755    Што ми има по тефтеру војске?“ 0756    Њему вели Омер-ефендија: 0757    „Има војске дванаест хиљада, 0758    Све коњика, од боја јунака.“ 0759    Њему вели лички Мустајбеже: 0760    „Дај нам дову, Омер-ефендија, 0761    Већ је нами вакат походити.“ 0762    Ту им хоџа дову учинио, 0763    А отишће Лика од Црваћа, 0764    За њим пође дванаест хиљада, 0765    Оде беже низ Лику Вучјаку. 0766    Кад изјаха наврх Вучијака, 0767    На пољанах уставио војску: 0768    „О Личани, браћо и дружино! 0769    Овди ћемо конак учинити, 0770    Сутра, дјецо, рано подранити, 0771    Ударити равно на Котаре.“ 0772    Ту је беже уставио војску. 0773    Кад се тавна ноћца уноћала, 0774    Стаде вика личког Мустајбега: 0775    „О Личани, браћо и дружино! 0776    Није л’ мати родила јунака, 0777    А сестрица брата отхранила 0778    На чистоме крилу дјевојачком, 0779    Да обуче котарско одило, 0780    Да појаше ата на пољани, 0781    Вучјак приђе, на Котаре сиђе, 0782    На Дубоко цркви намастиру, 0783    Да он види, хоће л’ сајам бити? 0784    Море с’ тетка пјана пригодити, 0785    У пјаности књигу отправити, 0786    Могла би нас тетка приварити; 0787    Ако биде сајам на Дубоком, 0788    Да се мени на пољане врати, 0789    Изнесе ми хабер на пољане, 0790    Ја ћу њега добро даровати, 0791    Ево њему педесет дуката.“ 0792    То говори лички Мустајбеже, 0793    А свак мучи, ништа не дивани, 0794    А повика Глумчевић Алија: 0795    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0796    Ево ј’ мати родила јунака, 0797    Виш еније, нег једног Алију, 0798    Ја ћу ноћас на Дубоко сићи 0799    И видити, хоће л’ сајам бити, 0800    Изнити ти хабер на пољане.“ 0801    Њему вели лички Мустајбеже: 0802    „Стани, сине, Глумчевић-Алија! 0803    Ти ми ноћас на уходу не ћеш, 0804    Јер ти никад саходио ниси, 0805    Јер ти пута не знаш на Котаре, 0806    Ти ћеш сутра с бегом на Котаре.“ 0807    Насмија се Брдарић Алага, 0808    А повика личког Мустајбега: 0809    „Мустајбеже, немој будалити! 0810    Зар ти слушаш једног копилета, 0811    Што ти лаже кујино копиле? 0812    Не слушај га, лаже ти копиле, 0813    Не сми Але на Котаре сићи, 0814    Зна копиле Глумчевић Алија, 0815    Ако сајам биде на Дубоком, 0816    Ту ће бити од сваклен сердара, 0817    Ту ће бити Вучан-капетане, 0818    Што но му је бабу погубио, 0819    Он кад види Вука капетана, 0820    Штенац ће се Вука поплашити. 0821    Од страха му коња поклонити, 0822    Добра коња родитеља свога, 0823    Све ће Турке резил учинити.“ 0824    Када чуо Глумчевић Алија, 0825    Мустајбегу вели на пољани: 0826    „Немој, беже, мене устављати, 0827    Ја ћу ноћас на Дубоко сићи 0828    И видити, хоће л’ сајам бити; 0829    Ако сајам биде на Дубоком, 0830    Натраг ти се ни враћати не ћу, 0831    Ван ћу тамо кавгу заметнути; 0832    Кад ти ларму чујеш на Котару, 0833    Ради мени индат учинити. 0834    Ја ћу, беже, ноћас потражити, 0835    Потражити Вука капетана, 0836    Да ја видим Вука капетана, 0837    Што је бабу погубио мога, 0838    Да ја видим фалу Брдарића, 0839    Ја коме ћу коња поклонити, 0840    За бабу ћу Вука упитати.“ 0841    То му рече, па се натраг врати, 0842    А повика бајрактара свога: 0843    „Вади мени котарско одило!“ 0844    Бајрактару сузе ударише, 0845    Вади њему котарско одило, 0846    Опрема се Але на пољани. 0847    Кад се момак добро опремио, 0848    Зацвили му тридесет нефера: 0849    „Куку, ага, Глумчевић-Алија! 0850    И ми ћемо с тобом на Котаре.“ 0851    Њима вели Глумчевић Алија: 0852    „Не будал’те, моја браћо драга! 0853    Ви не ћете са мном на Котаре, 0854    Ви остан’те с бегом на пољани! 0855    Кад чујете ларму по Котарих, 0856    Рад’те мени индат учинити.“ 0857    Бајрактар му руци полетио: 0858    „Дај ми изун, Глумчевић-Алија, 0859    Да ја с тобом на Котаре пођем, 0860    Ја сам вјеру дао на Удбини 0861    У ахару твојој старој мајци, 0862    Да се с тобом растајати не ћу.“ 0863    „ „Не будали, Осман-бајрактару! 0864    Ни ти са мном на Котаре не ћеш; 0865    Хоће рећи Брдарић Алага, 0866    Да сам смио на Котаре нисам.“ “ 0867    То му рече, па се растадоше. 0868    Отишће Але низ поље гаврана, 0869    Поље приђе, а Вучјаку сиђе 0870    И удари у кланац Вучјаку, 0871    Све се с добрим коњем приговара: 0872    „Давор вранче, десно крило моје! 0873    Ти с’ овуда често проходио, 0874    Родитеља проносио мога, 0875    А ја никад проходио нисам: 0876    Ето теби пути и кајаси, 0877    Ти ме носи, куд је теби драго!“ 0878    Гони врана преко Вучијака, 0879    Вучјак приђе, на Котаре сиђе. 0880    Чудне среће Глумчевић-Алије! 0881    Санесе га на Дубоко равно, 0882    А већ била зора забилила. 0883    Он погледа цркви намастиру, 0884    Збија с’ сајам око намастира, 0885    Све пролићу везене кочије 0886    И под њима скачу бедевије, 0887    А све момак гледа са гаврана. 0888    Наскакаше везене кочије 0889    И под њима двије бедевије, 0890    Стаде цика врана великога. 0891    Кад се нара чула гавранова, 0892    Из кочија повика маџарка: 0893    „Благо мени јутру на подранку, 0894    Ево мога Глумчевић Алије!“ 0895    Њојзи вели Глумчевић Алија: 0896    „Не будали, котарска маџарко! 0897    Не турчи ме, кад ја Турчин нисам! 0898    Оклен овдје Глумчевић Алија?“ 0899    „ „Не крсти се, моје миловање! 0900    Тебе тетка баш у галву знаде. 0901    Ово ти је тека удовица, 0902    Јеси л’, синко, здраво и весело?“ “ 0903    „Јесам, тетка, милом Богу фала!“ 0904    А вели му бербер-удовица: 0905    „Једа, сине, бега удбињскога, 0906    Хоће л’ беже на Котаре сићи?“ 0907    „ „Тетка моја, бербер-удовица, 0908    Ено бега на дугих пољанах! 0909    Бег је мене теби оправио, 0910    Да видимо, хоће л’ сајам бити, 0911    Једа Аану Новљанина бана?“ “ 0912    Њему вели тетка удовица: 0913    „Ето ј’, сине, иде у кочијах! 0914    Лети бегу на дуге пољане, 0915    Дижи бега, немој ихмалити! 0916    Сад ће вакат бити ударити. 0917    Ми сад ћемо службу учинити, 0918    Котарани пиће заметнути, 0919    А добро се пића напојити, 0920    Онда вам је згодно ударити.“ 0921    „ „Хоћу, тетка, не старај се с тиме!“ “ 0922    То јој рече, проћера гаврана, 0923    Мало момак у напридак пође, 0924    Јопе срете везене кочије, 0925    Уз њих иде дван’ест плаћеника, 0926    У кочијах опази дивојку, 0927    До кочија прићера гаврана, 0928    А дивојци добро јутро викну, 0929    Насмија се кићена дивојка: 0930    „Здраво био, Глумчевић-Алија! 0931    Јеси л’, драги, рано подранио?“ 0932    Њојзи вели Глумчевић Алија: 0933    „Не будали, кићена дивојко! 0934    Оклен овде Глумчевић Алија? 0935    Ово није Глумчевић Алија.“ 0936    Њему вели кићена дивојка: 0937    „Мој Алија, моје миловање! 0938    Тебе Ана баш у главу знаде, 0939    Јер ми те је тетка нафалила, 0940    Ја те, драги, у пенгу стрпала. 0941    Хоћемо ли, душо, намастиру? 0942    Ја сам с тетком вјере утврдила, 0943    Да ћемо оби на широку Лику.“ 0944    Крај ње Але проћера гаврана. 0945    Мало момак у напридак пође, 0946    Јопе срете везене кочије, 0947    Под кочија скачу бедевије, 0948    Уз њих иду четири платника, 0949    У кочијах опази дивојку, 0950    Алија јој добро јутро викну, 0951    Дивојка му јутро прифатила, 0952    Њојзи вели Глумчевић Алија: 0953    „А Бога ти, кићена дивојко! 0954    Ти чија си кићена дивојка?“ 0955    Дивојка му вели из кочија: 0956    „Не будали, котарска катано! 0957    Ја сам Мара Вука капетана, 0958    Не застављај у пољу кочија, 0959    Ето ћаће Вука капетана! 0960    Ако тебе види код кочија, 0961    Мртвом ће ти говорити главом.“ 0962    То му рече кићена дивојка, 0963    Стаде вике Вука капетана: 0964    „О катано, кујино копиле! 0965    Што застављаш по пољу кочије, 0966    А ти гледаш кићену дивојку? 0967    То је Мара Вука капетана, 0968    Ево Вука, гдје с тобом дивани, 0969    Сад ћу т’ мртвом говорити главом.“ 0970    Кад га чуо Глумчевић Алија, 0971    А повика Вука капетана: 0972    „Душманине, Вуче капетане! 0973    Ово није котарска катана, 0974    Већ је глава Глумчевић-Алије, 0975    Што но си му бабу погубио. 0976    Стани, Вуче, ето мене на те! 0977    Ваља јутрос бабу окајати, 0978    Стан’ де, фало Брдарић-Алаге!“ 0979    Па на Вука поћера гаврана, 0980    Види Вуче, узмицања нејма, 0981    Оби пушке на њег понудио, 0982    Оби пушке Алу прометнуше, 0983    А побиже Вуче капетане, 0984    За њим Але наћера гаврана 0985    И он стиже Вука капетана, 0986    А сијну му сабља голотрба. 0987    Док погуби Вука капетана, 0988    Утече му мрка бедевија. 0989    Ујагми главу Вука капетана, 0990    Па уз поље поврати гаврана, 0991    Па он стиже везене кочије 0992    И ујагми Ану из кочија, 0993    Па побиже уз поље зелено; 0994    А на цркви пукоше мужари, 0995    На Новоме пукоше топови, 0996    А за њим се ларма заметнула, 0997    Подиже се уз поље поћера, 0998    Бјежи Але уз Котар Вучјаку. 0999    Кад чу беже велике топове, 1000    Стаде вика личког Мустајбега: 1001    „О Личани, браћо и дружино! 1002    Погину нам Глумчевић Алија, 1003    Чујете ли ларме по Котару?“ 1004    Свак се добру коњу појагмио. 1005    Док узјаха лички Мустајбеже, 1006    А зацвили тридесет нефера 1007    И прид њима Осман-бајрактару, 1008    Замакоше у кланац Вучјаку. 1009    Док Мустајбег у Вучајк униђе, 1010    Пригази бајро прико Вучијака 1011    И његових тридесет нефера, 1012    Опазише Алу на гаврану, 1013    Далеко је вранац ујагмио, 1014    Сритоше га на камен-Котару, 1015    Њему вели Осман-бајрактару: 1016    „Јеси л’, ага, здраво и весело?“ 1017    „ „Јесам, бајро, милом Богу фала!“ “ 1018    Помоли се на голубу Лика, 1019    За њим иде силновита војска, 1020    Чује с’ нара личког поглавара, 1021    Стоји дрека Тале Личанина, 1022    Стоји вика Миљковић-Стипана, 1023    За њим триста јаше коњаника, 1024    Све његове раје испод краја. 1025    Кад их види Глумчевић Алија, 1026    Он до бега прићера гаврана, 1027    Мустајбегу руци прилетио, 1028    Даде главу личком Мустајбегу: 1029    „Зови, беже, малог Радована, 1030    Нек познаје главу одсичену, 1031    Је ли глава Вука капетана, 1032    Што га фали Брдарић Алага.“ 1033    До њег Раде прићера гаврана: 1034    „Мустајбеже, личка поглавицо! 1035    Ово ј’ глава Вука капетана, 1036    Што ј’ Алиј’на бабу погубио.“ 1037    Дарова га лички Мустајбеже, 1038    Поклони му за главу челенку, 1039    Отискоше цркви намастиру. 1040    Кад се близо цркви прикучише, 1041    Стоји вика Јанковић-сердара: 1042    „Удри, беже, немој ихмалити, 1043    Ја ћу тебе добро дочекати, 1044    У мене је мало Котарана, 1045    Ал ће тебе мушки дочекати.“ 1046    А удари лички Мустајбеже, 1047    А дочека Јанковић-Стојане. 1048    Пушка пламти, никад не патише, 1049    Сабља сива, а главе полићу, 1050    А све поље магла преклопила, 1051    Није магла од године била, 1052    Већ од тешка праха и олова. 1053    Гонећи се око намастира 1054    Побиже им Новљанине бане, 1055    Ујагмише оба духовника, 1056    А гони се Јанковић-Стојане, 1057    Гонећи се око намастира. 1058    Он погуби тридесет Личана. 1059    Виш и њему ватра додијала, 1060    А побиже Стојан низ Котаре, 1061    Код њег мало било Котарана. 1062    А Личани цркву освојише, 1063    Освоји је Маљковић-Стипане. 1064    Док им Стипан цркву освојио, 1065    Погину му шездесет дружине, 1066    Све најбољих по Лици јунака. 1067    А плануше села по Котару, 1068    Пороби Стипан Јабланицу цркву, 1069    Пороби је, п а је запалио. 1070    Док се натраг Стипан повратио, 1071    Њему вели лички Мустајбеже: 1072    „Маљковићу, десно крило моје! 1073    Јеси л’, сине, здраво и весело?“ 1074    „ „Јесам, беже, милом Богу фала! 1075    Врло ми је друштво изгинуло, 1076    Погинуло шездесет дружине. 1077    Жао ми је шездесет дружине, 1078    А највећма побратима мога, 1079    Твога, беже, Вукашића кнеза, 1080    Којег нејма на широкој Лици. 1081    Једа, беже, Глумчевић-Алију?“ “ 1082    „Не знам, сине, Маљковић-Стипане, 1083    Ево му овдје кићене Анице!“ 1084    Вавик Стипан по разбоју хода, 1085    А преврће мртве и рањене, 1086    А он тражи Глумчевић-Алију. 1087    Кад опази чауш-Делалију, 1088    Гдје изнесе бербер-удовицу, 1089    Њему вели Маљковић-Стипане: 1090    „Богом, брате, чауш-Делалија! 1091    Једа, дедо, Глумчевић-Алију?“ 1092    „ „Маљковићу, Богом побратиме! 1093    Три пут сам се с њиме састануо 1094    У разбоју око намастира; 1095    Док ујагмих бербер-удовицу, 1096    Ја изгубих Глумчевић-Алију, 1097    Већ ја не знам, што ј’ од њега било.“ “ 1098    Све излазе на алаје Турци, 1099    Све крвави ка планински вуци, 1100    Њеко носи одсичену главу, 1101    Њеко води момка савезата, 1102    Њеко носи кићену дивојку, 1103    Једни гоне краве и волове. 1104    Помоли се на кулашу Тале, 1105    А гологлав јаше на кулашу, 1106    Нујан Тале јаше на кулашу, 1107    Ујагмио стару бабетину, 1108    А никакву Виду попадију, 1109    Баби има шездесет година. 1110    Нујан Тале јаше на кулашу, 1111    Пуштио му обадва кајаса, 1112    Каса кулаш, траву попасује, 1113    Њега Тале све држалом туче, 1114    Каткад сфати стару бабетину, 1115    А подвикне стара бабетина: 1116    „Немој, Тале, личко погледање, 1117    Уби мене, Тале Личанине!“ 1118    Њојзи Тале вели на кулашу: 1119    „Мучи, баба, сам те Бог убио! 1120    Ако окренем уши наџакове, 1121    Сатрат ћу ти кости у мјешини.“ 1122    Њему вели стара бабетина: 1123    „Немој, Тале, мени кидисати, 1124    Волит ћеш ми него седмакињи, 1125    Фатиде се баби у њедарца.“ 1126    Кад се баби фати у њедарца, 1127    Извадио стотину дуката. 1128    Кад дукате Тале опазио, 1129    А подвикну у седлу кулашу, 1130    А под њим се кулаш помамио, 1131    Све се под њим кулаш заскакива, 1132    Подвикује стара бабетина: 1133    „А мој Тале, личко погледање, 1134    Устави га, ујели га вуци! 1135    Грохнуше ми кости у мјешини.“ 1136    А на њу се насмијао Тале: 1137    „Немој, бабо, моје миловање! 1138    Сад је Талу хора уфатила.“ 1139    Бег га гледа, грохотом се смије, 1140    Повикује Талу Личанина: 1141    „Талошино, личка будалино! 1142    Што ће теби стара бабетина?“ 1143    Њему вели Тале Личанине: 1144    „Нека ми је, лички Мустајбеже! 1145    Носит ћу је на широку Лику, 1146    Нек ми тука код оџака чува, 1147    И Бог знаде, да их Тале нејма.“ 1148    Њему вели лички Мустајбеже: 1149    „Талошино, личка будалино! 1150    Хоћеш на пај дати бабетину?“ 1151    „ „Не дам, беже, вјеру ти задајем, 1152    Паја не ћу, не дам бабетине.“ “ 1153    Њастраг стиже Глумчевић Алија. 1154    Њему вели лички Мустајбеже: 1155    „Јеси л’ здраво, Глумчевић-Алија?“ 1156    „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “ 1157    Кад рекоше, да се искупише, 1158    Рањенике своје изнесоше, 1159    А мртваце своје покопаше, 1160    Њима вели лички Мустајбеже: 1161    „О Личани, браћо и дружино! 1162    Врло смо се, дјецо, изгрдили, 1163    Али јесмо добро задобили. 1164    Ко изнио кићену дивојку, 1165    Јали какву котарску госпоју, 1166    Повед’те их Мустајбегу своме.“ 1167    Сви Личани цуре изнесоше, 1168    Ујагмили тријест дивојака 1169    И двадесет котарских госпоја, 1170    Њима вели лички Мустајбеже: 1171    „Сад ми каж’те, кићене дивојке: 1172    Којој је воља на Лику изаћи, 1173    Која ли се воли повраћати?“ 1174    А повика бербер-удовица: 1175    „Ја се, беже, повраћати не ћу, 1176    Ни Аница бана Новљанина, 1177    Ни Марица Вука капетана, 1178    Оне су са мном вјеру утврдиле, 1179    Да ће са мном на удбину сићи. 1180    Дат ћу Ану Глумчевић-Алији, 1181    Липу мару Осман-бајрактару, 1182    А мени ће чауш-Делалија; 1183    А остале котарске дивојке 1184    И госпоје котарских сердара 1185    Све се воле натраг повратити.“ 1186    Њима вели лички Мустајбеже: 1187    „Хај аферим, кићене дивојке! 1188    Бег вас даље ни водити не ће.“ 1189    Па направи књигу на колину: 1190    „Која ће се књиге прифатити, 1191    Однити је Јанковић-сердару, 1192    Да сам њему робље повратио?“ 1193    Стаде вика Тале Личанина: 1194    „Ево, беже, старе бабетине, 1195    Ни ја бабе већ водити не ћу, 1196    Ни дивојке мени не трибују. 1197    Подај књигу овој бабетини, 1198    Нек их баба води на Котаре, 1199    Нек им баба биде буљубаша. 1200    Ми не знамо, чије су дивојке, 1201    Нека свака тражи домовину.“ 1202    Тако их је Тале опремио. 1203    Већ се натраг беже повратио, 1204    Оде беже на широку Лику. 1205    Ко здрав био, добро задобио, 1206    Сви су здрави добро задобили 1207    Посли главе Брдарић-Алаге, 1208    Ништа није мого задобити. 1209    Кад изиђе беже на Удбину, 1210    Сав добитак на хрпу санили, 1211    Сваком беже право подилио, 1212    Све на здрава дае подједнако, 1213    На рањена по два паја даје, 1214    Ко погино, по пет запануло. 1215    Сваком право на Удбини било 1216    Осим главе Брдарић-Алаге, 1217    Никад ага да мирује не ће, 1218    Ван повика личког Мустајбега: 1219    „Мустајбеже, личка поглавицо! 1220    Ако смо се врло изгрдили, 1221    Ми смо, беже, добро задобили, 1222    Све си нами право подилио, 1223    Вен си једно криво учинио, 1224    Остави нам Ану у Алије. 1225    Дај де баци на мезет дивојку, 1226    Ево за њу стотину дуката!“ 1227    А на то се беже разљутио, 1228    Стаде вика бега удбињскога: 1229    „Стан’, ћотијо, Брдарић-Алага! 1230    Доста је твога ћотилука било, 1231    Тебе дурам и два и три пута, 1232    На сироте вавик најахиваш.“ 1233    Стаде вика Маљковић-Стипана: 1234    „Удри њега, од Бога му тешко! 1235    То је, беже, соја невјернога.“ 1236    Стаде дрека Тале Личанина: 1237    „Суди њему, црн му образ био, 1238    Сад ће њему Тале просудити!“ 1239    Сијну сабља личког Мустајбега, 1240    Он одсиче главу Брдарићу, 1241    Врло с’ беже на њег наљутио, 1242    На прса му књигу прилипио 1243    И у књизи беже написао, 1244    Да је муртат био на Удбини, 1245    На сироте често најахиво: 1246    За то га је беже погубио. 1247    Свукоше га граду у капију, 1248    Код њег метну до два циганина, 1249    Да чувају мртва Брдарића 1250    До у јутро, док се роди сунце. 1251    Сваком беже вели код Црваћа: 1252    „Ко год граду у капију пође, 1253    Нек на мртва пљуне Брдарића, 1254    За што ј’ ага главу изгубио, 1255    Нек се други усвитују с њиме, 1256    Нек не чине хиле на Удбини.“ 1257    То им рече, оде у Удбину 1258    И одведе Глумчевић-Алију 1259    И његову кићену дивојку, 1260    Па ожени Глумчевић-Алију, 1261    Бег му куме био код дивојке. 1262    Пир чинио за недиљу дана 1263    И проведе велико весеље; 1264    Њега чауш зовну на весеље, 1265    И њега је беже оженио, 1266    Удовицу добро даровао, 1267    И прстен јој беже поклонио: 1268    „Ти си тетка све широке Лике, 1269    И вавик си наша тетка била.“ 1270    Оста Але у оџаку своме. 1271    Што је тамо добро задобио 1272    И дивојка изнила цекина, 1273    Кажу, да је читлук повратио, 1274    Својој мајци дуга потплатио, 1275    Вавик бегу сједо код колина 1276    А на мисто родитеља свога. 1277    Док им главе у животу биле, 1278    Сви су њега добро миловали, 1279    Миловали, често војевали, 1280    Крвавом се руком умивали, 1281    Вавик с’ зове крвава Крајина.